Велики Шиљеговац
- Za ostale upotrebe, v. Шиљеговац (razvrstavanje).
Велики Шиљеговац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Расински |
Град | Крушевац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 2682 |
Положај | |
Координате | 43°31′01″N 21°31′29″E / 43.516833°N 21.524666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 303 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 37204 |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 31′ 01" СГШ, 21° 31′ 29" ИГД
Велики Шиљеговац је насељено место града Крушевца у Расинском округу, у подножју планине Јастребац, у средишту Долине Рибарске реке, на надморској висини 304 м. Према попису из 2002. било је 2682 становника (према попису из 1991. било је 2983 становника).
Општина Велики Шиљеговац[uredi | uredi kod]
До 1965, године је ово насеље седиште општине Велики Шиљеговац коју су чинила насељена места: Беласица, Бојинце, Бољевац, Црквина, Дворане, Ђунис, Гревци, Јошје, Каоник, Ловци, Мала Река, Мало Крушинце, Петина, Пољаци, Позлата, Рибаре (заједено са Рибарском Бањом која у то време није имала статус самосталног насељеног места), Рлица, Росица, Срндаље, Сушица, Велики Шиљеговац, Велико Крушинце, Здравиње, Зебица и Зубовац. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Крушевац.
Историја[uredi | uredi kod]
Први писани подаци о Шиљеговцу потичу из 1371. године у Повељи Кнеза Лазара. Име потиче од речи „шиљеже“, која се користи као назив за јагњад, с обзиром да је због специфичног рељефа и географског положаја овај простор био идеалан за бављење сточарством. У каснијим вековима, поред номада, овде су се насељавали и становници из других крајева Србије. У 19. веку се у насељу прави барутана, која је касније премештена у Крушевац и данас послује у оквиру Трајал корпорације (некадашљи називи: Милоје Закић, Обилићево). Због близине Јастрепца (који је најшумовитија планина у Србији), у Шиљеговцу је направљена стругара за обраду дрвета, које је посебном пругом уског колосека допремљано са Јастрепца. Стругара је опстала све до 60-их година 20. века. Наследник тог погона је данашње предузеће Савремени дом. Тада је укинута и општина која је до тада постојала у Шиљеговцу и сви административни послови прешли су у Крушевац. Основна школа у Шиљеговцу почела је са радом 27. новембра 1866. и постоји и данас.
Данашњост[uredi | uredi kod]
Као и у прошлости, и данас је главно занимање сточарство, само што више нема номадског нити екстензивног, већ се, најчешће, говеда и свиње чувају у објектима који су направљени у последњих двадесетак година. Данас се ту чува више хиљада грла. Такође је изражена производња четинара и другог украсног биља.
Демографија[uredi | uredi kod]
У насељу Велики Шиљеговац живи 2197 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (40,6 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 649 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 2.632 | 98,13% | ||
Роми | 24 | 0,89% | ||
Црногорци | 5 | 0,18% | ||
Муслимани | 3 | 0,11% | ||
Македонци | 3 | 0,11% | ||
Југословени | 1 | 0,03% | ||
непознато | 14 | 0,52% |
м | ж | |||
? | 2 | 4 | ||
80+ | 19 | 50 | ||
75-79 | 49 | 92 | ||
70-74 | 68 | 112 | ||
65-69 | 74 | 84 | ||
60-64 | 80 | 83 | ||
55-59 | 79 | 70 | ||
50-54 | 125 | 147 | ||
45-49 | 100 | 95 | ||
40-44 | 82 | 60 | ||
35-39 | 83 | 80 | ||
30-34 | 87 | 89 | ||
25-29 | 94 | 79 | ||
20-24 | 76 | 79 | ||
15-19 | 84 | 52 | ||
10-14 | 80 | 82 | ||
5-9 | 63 | 58 | ||
0-4 | 61 | 60 | ||
просек | 40.6 | 44.8 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1102 | 238 | 781 | 69 | 13 | 1 |
Женски | 1176 | 128 | 795 | 225 | 23 | 5 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 672 | 407 | - | 1 | 94 | 13 | 23 | 50 | 9 | 12 |
Женски | 549 | 430 | - | - | 24 | - | - | 24 | 9 | 1 |
Оба | 1221 | 837 | - | 1 | 118 | 13 | 23 | 74 | 18 | 13 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 6 | 7 | 23 | 14 | 11 | - | - | 1 | |
Женски | 5 | 1 | 1 | 22 | 29 | 2 | - | - | 1 | |
Оба | 6 | 7 | 8 | 45 | 43 | 13 | - | - | 2 |
Референце[uredi | uredi kod]
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
Извори[uredi | uredi kod]
- Велики Шиљеговац Arhivirano 2014-07-15 na Wayback Machine-u (sh)