Шанац (Крушевац)
Шанац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Управни округ | Расински |
Град | Крушевац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1153 |
Положај | |
Координате | 43°37′16″N 21°21′02″E / 43.621°N 21.3505°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 136 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 037 |
Регистарска ознака | KŠ |
Координате: 43° 37′ 16" СГШ, 21° 21′ 02" ИГД
Шанац је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1153 становника (према попису из 1991. било је 1285 становника).
Име Шанац, село је добило по шанчевима (рововима) који се налазе на брду изнад села, а који су служили за одбрану од најезде Турака.
До Другог српског устанка Шанац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Шанац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Село се налази између реке са једне и брда са друге стране, тако да постје услови за лов и риболов. У селу се налази истурено одељење школе Драгослав Цекић коју похађају ђаци до четвртог разреда, док старији ђаци настављају школовање у оближњем селу Јасика удаљеном шест километара, где је матична школа. Село се налази на путу Крушевац-Варварин. Град Крушевац, коме село припада, се налази на раскршћу неколико туристичких центара у Србији, као што су: Врњачка Бања (30 км), Копаоник (50 км), Рибарска Бања (20 км) и Јастребац (10 км). На приближно истој удаљености само у другом смеру је варошица Варварин, место које и данас живи у прошлости од вашара до вашара, мир мештана ремети само прилив мештана који се налазе на привременом раду у иностранству у летњем периоду.
У насељу Шанац живи 979 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (43,8 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 298 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,87.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је мањи пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.132 | 98,17% | ||
Роми | 19 | 1,64% | ||
непознато | 2 | 0,17% |
Шанац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Куће | 35 | 35 | 33 | 35 | 34 | 39 | 40 | 40 | 42 | 43 | 47 | 46 | |
Пореске главе* | - | 44 | 47 | 45 | 43 | 46 | 47 | 49 | 47 | 47 | 55 | 52 | |
Арачке главе** | 79 | 82 | 87 | 81 | 84 | 85 | 107 | 126 | 113 | 114 | 127 | 127 | |
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година |
м | ж | |||
? | 1 | 2 | ||
80+ | 20 | 33 | ||
75-79 | 24 | 29 | ||
70-74 | 41 | 48 | ||
65-69 | 37 | 45 | ||
60-64 | 35 | 33 | ||
55-59 | 27 | 21 | ||
50-54 | 61 | 46 | ||
45-49 | 53 | 54 | ||
40-44 | 38 | 38 | ||
35-39 | 28 | 36 | ||
30-34 | 34 | 28 | ||
25-29 | 32 | 33 | ||
20-24 | 32 | 37 | ||
15-19 | 31 | 29 | ||
10-14 | 32 | 25 | ||
5-9 | 33 | 27 | ||
0-4 | 14 | 16 | ||
просек | 43.8 | 45.8 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 494 | 101 | 339 | 41 | 12 | 1 |
Женски | 512 | 75 | 341 | 84 | 12 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 243 | 29 | - | 1 | 108 | 6 | 14 | 39 | 10 | 14 |
Женски | 93 | 16 | - | - | 27 | - | - | 22 | 2 | 5 |
Оба | 336 | 45 | - | 1 | 135 | 6 | 14 | 61 | 12 | 19 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | - | 7 | 4 | 1 | 6 | - | - | 3 | |
Женски | - | - | 2 | 7 | 9 | 2 | - | - | 1 | |
Оба | 1 | - | 9 | 11 | 10 | 8 | - | - | 4 |
Према пореклу ондашње становништво Шанца из 1905. године, може се овако распоредити:
- Староседеоца има 5 породице са 48 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 35 куће.
- Из околине Врања има 2 породице са 17 куће.
- Из околине Ниша има 1 породица са 16 куће.
- Породица непознате старине има 10 куће. (подаци датирају из 1905. године)[5]
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ↑ Подаци: Насеља књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala na datum 2013-09-27. Pristupljeno 12.07.2012.