Baničina
Баничина | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Подунавски |
Општина | Смедеревска Паланка |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1169 |
Положај | |
Координате | 44°17′17″N 20°55′28″E / 44.288166°N 20.9245°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 198 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | SP |
Координате: 44° 17′ 17" СГШ, 20° 55′ 28" ИГД
Баничина је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 1169 становника (према попису из 1991. било је 1288 становника).
Село лежи јужно од Смедеревске Паланке. Име села Баничина је остатак давнијег географског појма Баничина планина - венац брда између река Раче и Јасенице (према речнику Вука Караџића, „банити се“ значи, гордо се уздизати). Село се под именом Кошарња јавља у историјским списима први пут 1426. или 1427. године, када ово сточарско село, заједно са сточарским селом Хајлај (данашњи Церовац) деспот Стефан Лазаревић поклања челнику Радосаву - Раду Облачићу. Помиње се првих десетина 19. века у арачким списковима под именом „Кашарина“ и 1822.год. имала је само 11 кућа. У Кошарни је било царских добара која је, после ослобађања, Порта преко Београдског Велики везира издавала под закуп Србима. Од почетка 1826. год. Сва су ова добра прешла у закуп на кнеза Милоша. И кнез је овде имао трла и кошеве, по чему је настала новија легенда да је село добило име Кошарња. Заселак Кошарње је био Вишевац у време када је у њему рођен Карађорђе. После одвајања Вишевца и Мраморца, остатак Кошарње је преузео некада шири појам Баничина као име села. И после одвајања засеока Стојачка, село спада међу просторно највећа села у околини.
Године 1846. ово се насеље не зове више Кошарња, већ Баничина и тада је имало 57 кућа. По попису из 1921. год. У Баничини је било 456 кућа са 2424 становника (са засеоком Стојачком).[1]
Црква Св. Архангела Гаврила је саграђена 1892. и богато је осликана фрескама, са великим иконостасом. У темељ цркве је уграђен камен од остатака старије цркве, која се налазила у долини потока Маскар испод данашње школе. У близини цркве (на месту старог гробља у долини потока испод школе, крај данашњег фудбалског игралишта) је место где је погинуо Станоје Главаш, обележено спомен плочом, а у црквеној порти је гробница, у којој су смештене његове кости, пренете 20 маја 1920. године.[2]
Основна школа у Баничини је веома леп пример „школе из Буквара“ - типског решења школе, једна од око 120 таквих школа, које је Краљ Александар изградио између два светска рата (оваква школа се налази на сликама у Буквару из педесетих и шездесетих година протеклог века). У близини је и Краљева спомен-чесма, подигнута 1926. године. У црквеној порти је подигнут споменик са око 85 уписаних погинулих бораца у Ослободилачким ратовима 1912. до 1918. године. На сеоском гробљу је споменик посвећен петнаесторици српских војника, погинулих у бици на брду Караула приликом повлачења 1915. године.
Најстарије породице у селу сматрају се Станојевићи, Мијановићи и Благојевићи (Радоњићи). Благојевићи причају да су старином од Соко Бање, да су бежали „преко“ (у Банат) и да их је, при повратку за „Ђоковину“, задржао кнез Милош и овде населио. Веле да је тада овде била алија и пусто и да су у прво време чували стоку кнеза Милоша.
Остале породице досељене и по пореклу се могу овако распоредити: има 7 породица са 55 кућа досељеника непознатог порекла, 33 породице са 161 кучом динарских досељеника, 1 породица са 6 куча косовско-метохиских досељеника, 3 породице са 22 куће моравско-вардарских досељеника, 6 породица са 28 кућа шопских досељеника и 7 породица са 39 кућа тимочко-браничевских досељеника. ([3]
У насељу Баничина живи 940 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (39,9 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 332 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,52.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[5] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.164 | 99,57% | ||
Црногорци | 2 | 0,17% | ||
Мађари | 1 | 0,08% | ||
Македонци | 1 | 0,08% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 5 | 4 | ||
80+ | 15 | 24 | ||
75-79 | 30 | 38 | ||
70-74 | 34 | 49 | ||
65-69 | 32 | 38 | ||
60-64 | 28 | 23 | ||
55-59 | 32 | 22 | ||
50-54 | 42 | 35 | ||
45-49 | 44 | 40 | ||
40-44 | 38 | 34 | ||
35-39 | 38 | 34 | ||
30-34 | 35 | 34 | ||
25-29 | 45 | 38 | ||
20-24 | 40 | 43 | ||
15-19 | 25 | 30 | ||
10-14 | 39 | 35 | ||
5-9 | 47 | 22 | ||
0-4 | 32 | 25 | ||
просек | 39.9 | 43.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 483 | 114 | 315 | 34 | 19 | 1 |
Женски | 486 | 64 | 323 | 94 | 4 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 352 | 251 | - | - | 52 | 1 | 12 | 5 | 1 | 9 |
Женски | 217 | 176 | - | - | 6 | 1 | 1 | 7 | 1 | 3 |
Оба | 569 | 427 | - | - | 58 | 2 | 13 | 12 | 2 | 12 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 2 | 4 | 7 | 1 | 1 | - | - | 6 | |
Женски | - | - | - | 4 | 14 | 2 | - | - | 2 | |
Оба | - | 2 | 4 | 11 | 15 | 3 | - | - | 8 |
- ↑ Монографија Подунавске област 1812-1927"НапредакПанчево"(1927)
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља,, Књ.13. (Др. Б. М. Дробњаковић: Јасеница)
- ↑ "Летопис“ Места Србије и обичаји Марина (Беч 1999).
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9