Мраморац
Мраморац | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Подунавски |
Општина | Смедеревска Паланка |
Становништво | |
Становништво (2011) | 613 |
Положај | |
Координате | 44°17′08″N 20°53′23″E / 44.285666°N 20.889833°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 273 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | SP |
Координате: 44° 17′ 08" СГШ, 20° 53′ 23" ИГД
Мраморац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 613 становника (према попису из 1991. било је 745 становника).
Место се налази југозападно од Паланке. Не може се тачно утврдити када је ово насеље основано. Помиње се у арачким списковима и имало је 1818. г. 25, а 1822. г. 29 кућа. Године 1846. село је имало 45 кућа, а по попису из 1921. године. Мраморац је имао 174 куће са 935 становника. Село је раније било у Селишту, у долини Јасенице, где она прима Драгонешки Поток. Како су имања била далеко, а нарочито трла, која су била под Самарићем, почели су се пресељавати на данашње место.
Најстарије су породице: Кузмићи (данас разним презименима), Михаловићи, Вујићићи, Нешићи, Јовановићи, и Симићи.. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
У насељу Мраморац живи 517 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (43,8 код мушкараца и 46,7 код жена). У насељу има 179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 609 | 99,34% | ||
Бугари | 2 | 0,32% | ||
Мађари | 1 | 0,16% | ||
непознато | 1 | 0,16% |
м | ж | |||
? | 0 | 2 | ||
80+ | 12 | 13 | ||
75-79 | 14 | 26 | ||
70-74 | 25 | 31 | ||
65-69 | 26 | 22 | ||
60-64 | 14 | 18 | ||
55-59 | 15 | 14 | ||
50-54 | 21 | 12 | ||
45-49 | 33 | 29 | ||
40-44 | 17 | 22 | ||
35-39 | 17 | 15 | ||
30-34 | 17 | 8 | ||
25-29 | 17 | 13 | ||
20-24 | 21 | 29 | ||
15-19 | 18 | 14 | ||
10-14 | 15 | 14 | ||
5-9 | 11 | 11 | ||
0-4 | 16 | 11 | ||
просек | 43.8 | 46.7 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 267 | 65 | 172 | 19 | 11 | - |
Женски | 268 | 29 | 173 | 59 | 7 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 170 | 124 | - | - | 17 | 1 | 12 | 2 | 1 | 1 |
Женски | 97 | 79 | - | - | 4 | - | 1 | 5 | 1 | - |
Оба | 267 | 203 | - | - | 21 | 1 | 13 | 7 | 2 | 1 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | - | 3 | 1 | 2 | 4 | - | - | 2 | |
Женски | - | - | 1 | 1 | 3 | 1 | - | - | 1 | |
Оба | - | - | 4 | 2 | 5 | 5 | - | - | 3 |
- ↑ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ↑ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- „Летопис Подунавских места“Марина(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани