Глумач
Глумач | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Златиборски |
Општина | Пожега |
Становништво | |
Становништво (2011) | 803 |
Положај | |
Координате | 43°52′07″N 20°01′00″E / 43.868666°N 20.016666°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 395 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 031 |
Регистарска ознака | PŽ |
Координате: 43° 52′ 07" СГШ, 20° 00′ 60" ИГД
Глумач је насеље у Србији у општини Пожега у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 803 становника (према попису из 1991. било је 864 становника).
Глумач се простире, северно од Пожеге, кроз Пожешку котлину, уз реку Скрапеж, где се граничи са суседним селом Врањани. Северно се граници са Отњем и Честобродицом, североисточно са Доњом Добрињом и Лоретом, источно је брдовити предео, где се налази село Бакионица, на југу се налазе Пожега, Висибаба, Радовци и Здравчићи. Саобраћајну инфракструктуру чини магистрални пут Пожега-Косјерић, односно Пожега-Јежевица-Дивчибаре (и даље за Ваљево, Београд...) са већим бројем попречних путева као и пруга Београд-Бар, односно Београд-Чачак-Краљево.
Село Глумач је на левој обали реке Скрапеж, са засеоцима смештеним по брдима и косама, почев од планине Смишаљ (у народу познат као Стрмац), па преко Барица, Никољског Брда, Колибина, Дробњачког Брда и Косе, све ниже и ниже, према југу, док код Котараца, испред самог пожешког Лисишта, не пређе у зараван. Земљиште је испресецано многим планинским потоцима, покривено је шумама, воћњацима и њивама. Последњих од 60 до 70 година; а нарочито после Другог светског рата, многе породице силазе са брда и подижу куће у пољу, поред регионалног пута Пожега - Косјерић, односно - Пожега - Јежевица - Дивчибаре.
Такође постоји дом где се одржавају састанци месног одбора, и разни други скупови. У Глумчу се налази библиотека, као и фудбалски клуб Глумач. Глумач је својим рељефом укључен у лов и риболов. У Глумчу постоји основна (четворогодишња) школа Петар Лековић која ради за потребе три села Глумча, Отња и Врањана.
Село Глумач добило је име по родоначелнику Вукићевића - Вукићу Глумцу, кога су тако звали или по презимену које је донео из старог завичаја, или по имену места, села или засеока, у старом завичају. До доласка Вукића Глумца цео простор који ће се доцније по њему назвати Глумач, раније је, по свему судећи, припадао Честобродици коју под тим именом, помиње и чувени турски путописац Евлија Челебија, а која на старим географским картама заузима простор на левој обали Скрапежа, северно од Пожеге.
Поред исконског искуства у привредној радиности, за привредни развој једног краја главну улогу играју географски положај и општи климатски услови. Села поређана на ивицама пожешке котлине, међу којима је и Глумач - захватају три привредно географске зоне:
- Зона алувијалне равни, у доњим токовима Скрапежа, просечне надморске висине 304 m. Ову раван карактеришу дуготрајне магле.
- Зона побрђа (око 450 m. и више надморске висине) до 1830. године углавном је била под шумом, претежно храстовом. Потом су почели да се развијају воћњаци у којима ће, све до осамдесетих година преовладати шљива, док ће осталих врста воћака бити мање.
- Зона котлинског оквира (око 700 m. надморске висине) захвата мање плодно земљиште, па углавном служи за пасишта, косишта и воћњаке.
Глумач сада, је приградско село, са доста бољом инфаструктуром и могућностима даљег напредовања пре свега у пољопривреди, а сами тим и у култури, образовању …
У насељу Глумач живи 666 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,8 година (44,1 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 242 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,32.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 801 | 99,75% | ||
Украјинци | 1 | 0,12% | ||
Македонци | 1 | 0,12% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 9 | 11 | ||
75-79 | 21 | 25 | ||
70-74 | 39 | 41 | ||
65-69 | 28 | 33 | ||
60-64 | 21 | 22 | ||
55-59 | 16 | 25 | ||
50-54 | 26 | 25 | ||
45-49 | 45 | 33 | ||
40-44 | 25 | 26 | ||
35-39 | 25 | 32 | ||
30-34 | 24 | 20 | ||
25-29 | 16 | 19 | ||
20-24 | 25 | 16 | ||
15-19 | 27 | 22 | ||
10-14 | 20 | 19 | ||
5-9 | 17 | 22 | ||
0-4 | 14 | 14 | ||
просек | 44.1 | 45.5 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 347 | 94 | 223 | 20 | 10 | - |
Женски | 350 | 53 | 224 | 65 | 7 | 1 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 187 | 56 | - | - | 65 | 2 | 10 | 19 | 5 | 24 |
Женски | 132 | 62 | - | - | 35 | - | 1 | 9 | 4 | 2 |
Оба | 319 | 118 | - | - | 100 | 2 | 11 | 28 | 9 | 26 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 1 | 1 | 3 | - | - | - | - | - | |
Женски | 1 | - | - | 7 | 8 | 1 | - | - | 2 | |
Оба | 2 | 1 | 1 | 10 | 8 | 1 | - | - | 2 |
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9